Aerozagađenje se odnosi na razne kontaminante u atmosferi koji potiču iz niza izvora kao što su industrija, transport/saobraćaj, poljoprivreda ili domaćinstva. Kontaminanti relativno lako odlaze direktno u atmosferu (primarna emisija) a mogu nastati i kao rezultat složenih hemijskih reakcija koje se odvijaju u atmosferi (sekundarna emisija).
– Primarna emisija – sumpor-dioksid (SO2) ili azot-monoksid (NO), kontaminanti koji direktno odlaze u atmosferu iz svojih izvora
– Sekundarni zagađivači – ozon (O3), kontaminanti koji nastaju kao rezultat hemijske reakcije.
Pored gasova, zagađenje vazduha javlja se u obliku čvrstih čestica ili fine prašine. Ove čestice mogu da sadrže brojne komponente, uključujući metale, čestice zemlje ili prašine. Ova vrsta zagađenja vazduha je izuzetno opasna jer su te čestice nevidljive i lako mogu proći kroz ljudski respiratorni sistem i ući u pluća ili čak krvotok.
Veličina čestica PM10 i PM2.5
Veličina čestica fine prašine meri se u mikrometrima i one se dele u dve kategorije:
– grube čestice koje se mogu uneti udisajem – one koje se nalaze u blizini puteva i gradilišta čiji je prečnik veći od 2,5 mikrometra, a manji od 10 mikrometra.
– fine čestice – one nastaju prilikom na pr. šumskih požara, u saobraćaju, industriji i imaju prečnik od 2,5 mikrometra ili manji.
Čestice utiču na nas u zavisnosti od njihove veličine. Naš prirodni odbrambeni sistem nam pomaže da putem kašlja ili kijanjem izbacimo veće čestice iz naših tela. Ali naš odbrambeni sistem nije uvek uspešan u sprečavanju manjih čestica da prodru u naš respiratorni ili sistem za krvotok, jednostavno zato što te čectice, zahvaljujući svojoj veličini, neprimetno prođu kroz nos ili usta.
Radi ilustracije, ako ljudska dlaka ima prečnik od 50-70 mikrometra, lako možemo izračunati da je čestica PM2.5 (2.5 mikrometra) 20-30 puta manja od prečnika ljudske dlake, što je čini nevidljivom za ljudsko oko.
Neželjeni uticaji na zdravlje
Dugotrajna izloženost zagađenom vazduhu povezana je sa nizom štetnih uticaja na zdravlje. Opasnost od aerozagađenja finim česticama u vazduhu (PM10 i PM2.5), naročito je povećana u Mitrovici koja ima dugu istoriju zagađenja vazduha i po tome je čak i poznata, u prošlosti pre svega zahvaljujući Trepčinom industrijskom kompleksu, a u današnje vreme i zahvaljujući nekim drugim izvorima zagađenja – kao što je na pr. zagađenje vazduha uzrokovano saobraćajem u gradu.
Saobraćaj je glavni izvor zagađenja vazduha u gradovima. Znatne količine aerozagađenja se emituju iz motora vozila i izduvnih gasova pravo u atmosferu, zajedno sa emisijom CO2, što predstavlja ozbiljan problem za životnu sredinu i zdravlje stanovnika.
Mnoge studije upozoravaju na negativne efekte koje fina prašina (PM) može imati na živi svet. Na primer, studija sprovedena u Nemačkoj pokazala je da je izloženost životinja finoj prašini povezana sa povećanjem šansi za dobijanje arterioskleroze (Suva et al. 2002). Druga studija sprovedena takođe u Nemačkoj pokazala je da starija populacija ima veće šanse za dobijanje visokog krvnog pritiska onda kada je izložena većim nivoima zagađenja vazduha (Ibald-Mulli et al., 2001).
Studija sprovedena u SAD ukazala je na postojanje mehanizma koji pacijente može dovesti do akutne ili hronične vazokonstrikcije i arteroskleroze, usled sistemske upale ili oksidativnog stresa (Zanobetti et al. 2004).
Zagađenje vazduha povećava opasnost za razvoj raznih bolesti, uključujući pojedine vrste raka[1], psihičke poremećaje[2], kardiovaskularne[3] i plućne bolesti[4]. Takođe, može izazvati ili pogoršati astmu i hronični bronhitis kod dece[5]. Prema podacima belgijske vlade, samo se u Briselu dogode 632. prevremene smrti izazvane zagađenjem vazduha[6].
[1] [1] “Residential Traffic Exposure and Childhood Leukemia: A Systematic Review and Meta-analysis” Boothe, Vickie L.; Boehmer, Tegan K.; Wendel, Arthur M.; Yip, Fuyue Y. American Journal of Preventive Medicine, April 2014, vol. 46
[2] Shuai Chen, Paulina Oliva, Peng Zhang, NBER Working Paper No. 24686, June 2018
[3] Rice MB, Thurston GD, Balmes JR, Pinkerton KE. Climate change. A global threat to cardiopulmonary health. Am J Respir Crit Care Med. 2014;189:512–519
[4] Young MT, Sandler DP, DeRoo LA, et al. Ambient air pollution exposure and incident adult asthma in a nationwide cohort of U.S. women. Am J Respir Crit Care Med. 2014;190:914–921
[5] Sheffield PE, Zhou J, Shmool JL, Clougherty JE. Ambient ozone exposure and children’s acute asthma in New York City: a case-crossover analysis. Environ Health. 2015
[6] [6] http://document.environnement.brussels/opac_css/elecfile/PLAN_AIR_CLIMAT_ENERGIE_FR_DEF.pdf
