Naučnici širom sveta nas stalno upozoravaju da moramo prestati sa našim navikama vezano za bacanje otpada i da moramo više da recikliramo ili koristimo ekološke materijale kako bismo očuvali životnu sredinu.Kao prvo, moramo smanjiti količinu otpada koji bacamo. Sa stanovišta održivosti životne sredine od izuzetne je važnosti da znamo koliko je vremena potrebno određenoj vrsti otpada da se razgradi. Pojedini otpad se lako razgrađuje, poput organskih materija u hrani koju jedemo, dok je nekim drugim vrstama otpada potrebno da prođu decenije, nekad čak i vekovi kako bi se razgradili.
- Papirni proizvodi (4 – 6 nedelja)
S obzirom na činjenicu da su proizvodi od papira prirodnog porekla (celulozna vlakna), ovo je jedan od najneškodljivijih materijala za prirodu. Potrebno je oko četiri do šest nedelja kako bi se proizvodi od papira sami razgradili.
- Prehrambeni otpad (od 1. meseca do nekoliko godina)
Pomislili bismo da se prehrambeni otpad lako razgrađuje, ali to nije slučaj sa svim prehrambenim otpadom. Sve zavisi od vrste hrane i njenog sastava. Banana ili jabuka se obično potpuno razgrade za šest meseci. Prehrambeni otpad značajno doprinosi klimatskim promenama jer se sav otpad bačen na deponiju raspada pod zemljom, bez kiseonika, gde se stvara metan koji ulazi u atmosferu i zagađuje okolinu.
- Baterije (teški metali u samoj bateriji – nikad; metalni delovi – za 100 godina)
Baterije se smatraju najopasnijim otpadom koji je čovek ikada napravio, zajedno uz plastiku. Baterije se sastoje od tankog metalnog spoljnog lima koji deluje kao z
aštitni omotač teškim metalima u jezgru baterije. Litijum-jonske baterije (koje su se koristile u mobilnim telefonima početkom 2000) imaju najniži sadržaj teških metala, dok cink-karbonska i mangan-alkalna baterija (koje se danas koriste u baterijskim lampama ili u daljinskim upravljačima) sadrže zabrinjavajuće nivoe kadmijuma i žive, pored ostalih teških metala.
Izuzetno toksične za životnu sredinu, hemikalije iznutra se nikada neće razgraditi i samo će zagađivati zemljište unaokolo. Potrebno je više od 100 godina kako bi se metalni deo baterija razgradio.
- Plastika (do 1000 godina)
Plastika se pravi od organskih materijala poput prirodnog gasa, celuloze, soli ili sirove nafte. Sirova nafta je 
mešavina više od hiljadu jedinjenja, koja se prerađuju pre upotrebe. Proizvodnja plastike započinje destilacijom i odvajanjem teške sirove nafte u grupe lakših sastojaka, poznate kao frakcije. Potrebno je inače oko 500 godina kako bi se plastika razgradila u vodi, dok je potrebno do 1000 godina kako bi se plastika u potpunosti razgradila u zemlji.
- Staklo (nikad)
Staklo se pravi od peska (uglavnom od silicijum-dioksida) koji se, kada se rastopi, pretvara u tečnost, koja se zatim može oblikovati u željeni oblik. Ovo je jedan od najprirodnijih proizvoda na našoj planeti. Staklo je ujedno i proizvod koji se najlakše reciklira, jer je proces recikliranja stakla lak. Ali ono što je interesantno je da je potrebno i milion godina kako bi se staklo razgradilo.
- Ostali otpad
- Kožne cipele – 25-40 godina
- Najlon za ribolov – 600 godina;
- Opušci cigareta – 10-12 godina;
- Šperploča – 1-3 godine;
- Drvna građa – 10-15 godina;
- Karton – 2 meseca;
- Stiropor – ne razgrađuje se;
- Konopci – 3-14 meseci;
- Limenke od aluminijuma – 200-250 godina;
- Platno – 1. godina;
- Rukavice od pamuka – 3 meseca;
- Higijenski ulošci – 500-800 godina;
- Odeća od vune – 1-5 godina;
- Aluminijumska folija – ne razgrađuje se.
