Klimatske promene

Prema geološkim dokazima, klima Zemlje se neprestano menja, pri čemu su se temperature decenijama menjale odn. rasle i padale. Međutim, planeta Zemlja se sada suočava sa promenama mnogo brže nego u bilo kom trenutku u istoriji savremene civilizacije.

Šta je uzrok klimatskih promena?

Najveći uticaj na klimatske promene ima svakako ljudski faktor i taj uticaj je drastično uvećan prekomernom upotrebom fosilnih goriva i njihovim sagorevanjem, sečom šuma, uzgojem stoke i slično.

Gasovi poput ugljen-dioksida, metana, azotnog-oksida i ozona zadržavaju toplinu sunca u Zemljinoj atmosferi i sprečavaju je da se vrati nazad u svemir, stvarajući tako efekat poznatiji kao efekat staklene bašte.

Ti se gasovi u prirodi javljaju svakako u određenoj meri ali ono što masovno povećava njihovu koncentraciju stvarajući efekat staklene bašte je svakako ljudska aktivnost, kao što smo već naveli.

Neki od uzroka su:

Sagorevanje uglja, nafte i gasa koji zatim proizvode ugljen dioksid i azotni-oksid.
Seča drveća (krčenje šuma). Drveće upija ugljen-dioksid (CO2) iz atmosfere, te na taj način doprinosi poboljšanju klime. Ukoliko posečemo stabla gubimo delotvorne efekte i sav ugljenik koji su do tada stabla sakupljaja sada se oslobađa u atmosferu i time se povećava količina gasova što i uzrokuje efekat staklene bašte.
Rast stočarstva. Krave i ovce proizvode veliku količinu metana prillikom probave hrane.
Đubriva koja sadrže azot stvaraju emisiju azotnih oksida.

Fluorisani gasovi dovode do izuzetno snažnog efekta zagrevanja, čak 23 000 puta većeg od CO2. Srećom, oni se oslobađaju u manjim količinama i postupno su u fazi smanjenja shodno regulativama uvedenim od strane EU.

Uticaji klimatskih promena

Globalne klimatske promene već su donele određene vidljive efekte na životnu sredinu. Glečeri su se smanjili, led na rekama i jezerima se ranije topi, porekla biljnog i životinjskog sveta se menjaju dok stabla brže cvetaju.

Efekti koje su naučnici predvideli u prošlosti sada se obistinjuju: gubitak morskog leda, ubrzani porast nivoa mora i duži, intenzivniji toplotni talasi.

Posledice promena prirodne staklene bašte teško je predvideti, ali izgleda da su neki efekti verovatni:

U proseku Zemlja će postati toplija. Neki će krajevi dočekati toplije temperature, dok drugi neće.
U suštini, topliji uslovi će verovatno dovesti do većih isparavanja i padavina, ali pojedini regioni će se razlikovati, neki će postati vlažniji dok će drugi biti suvlji.
Jači efekat staklene bašte će zagrejati okeane, delimično otopiti glečere i ostali led, povećavajući tako nivo mora. Voda u okeanima će takođe porasti ukoliko dođe do zagrejavanja, što će doprineti daljem porastu nivoa mora.
U međuvremenu, pojedini usevi i određene biljke mogu povoljno reagovati na povećani nivo CO2 u atmosferi, što će dovesti do toga da rastu mnogo brže i efikasnije koriste vodu. U isto vreme, visoke temperature i promenljivi klimatski obrasci mogu izmeniti područja na kojima usevi najbolje uspevaju i uticati na sastav prirodnih biljnih zajednica.

Potencijalni rizici od klimatskih promena na Kosovu

Klima Kosova se može smatrati kontinentalnom klimom, koju karakterišu topla leta i hladne zime. Ona na jugozapadnoj dolini Dukagjini prelazi u blagu mediteransku klimu sa manje ledenih dana i većom godišnjom količinom padavina.

Prilagođavanje klimatskim promenama ostaje izazov, a malo je studija o klimatskim kretanjima, projekcijama i uticajima karakterističnim za zemlju.

Iako na Kosovu preovlađuje sektor usluga (67 procenata BDP-a) koji je, istina, manje osetljiv na klimatske promene, ipak su tu poljoprivreda (14 procenata) i industrija (19 procenata) koje su važni pokretači ekonomije i veoma podložne uticajima kao što su nestašice vode, toplotni talasi, suše i poplave.

Izvor: Climate Change Risk Profile Kosovo, USAID,2017 – https://www.climatelinks.org/resources/climate-change-risk-profile-kosovo

Školski štrajk za klimu / petkom za budućnost

Globalni pokret protiv klimatskih promena pokrenut je avgusta 2018. godine, sa petnaestogodišnjom devojkom iz Švedske Gretom Thunberg, koja je petkom izostajala iz škole kako bi štrajkovala ispred švedskog parlamenta zbog nepostupanja istog po pitanju klimatske krize. Njene akcije su pokrenule osnivanje međunarodnog pokreta za akciju protiv klimatske krize, podstaknuvši milione učenika i odraslih da štrajkuju zarad planete, prisiljavajući vlade zemalja da čuju šta imaju da kažu.

Učenici i aktivisti za zaštitu životne sredine sa celog Balkana pridružili su se milionima drugih demonstranata širom sveta u štrajku u petak, 22. septembra, što je i najveća mobilizacija ljudi koja je do sada pokušana, zahtevajući od vlada da preduzmu određene mere u vezi sa klimatskim promenama.

I Priština je bila deo zajednice od više od 150 gradova koji su preuzeli inicijativu. Protest su organizovali centar zajednice Termokiss i GAIA Kosovo, nevladina organizacija koja promoviše socijalnu i ekološku pravdu. Mladi su se okupili u zgradi Termokissa u glavnom gradu Kosova pre nego što su se preselili na Trg Zahir Pajaziti i protestovali ispred Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje.