Savremene tehnologije
Mnogi bi se složili sa konstatacijom da su moderno doba i napredak u tehnologiji u stvari započeli industrijskom revolucijom i pronalascima poput parne mašine, električne energije i promenama u procesima proizvodnje. Savremene tehnologije i sistemi doprineli su sveukupnom povećanju stanovništva u svetu i poboljšanju kvaliteta naših života. Ali savremene tehnologije ponekad mogu učiniti više štete nego koristi. Savršen primer bi bila tehnologija mobilne telefonije, ona koju koristimo svakodnevno za međusobnu komunikaciju, bilo putem mobilnih telefona ili preko naših WiFi rutera kod kuće. Tokom rada mobilne tehnologije emituje se elektromagnetno (polje) zračenje koje može biti štetno po živi svet.
U ovom članku pokušaćemo da ukratko objasnimo elektromagnetno polje (EMP) i koji su glavni izvori EMP-a u našoj neposrednoj blizini.
Šta je elektromagnetno zračenje
Elektromagnetno zračenje je oblik energije koja nastaje onda kada električno polje ubrza kretanje elektrona, gde pokrenuti elektron stvara oscilirajuće električne i magnetne poremećaje. Tako stvoreni talasi imaju određene karakteristike, poput talasne dužine i frekvencije.
Talasna dužina predstavlja rastojanje između dva uzastopna vrha talasa. Frekvencija je broj ciklusa u određenom vremenskom periodu. Ona se meri kao broj talasnih ciklusa u sekundi i označava se jedinicom zvanom Herc (Hz).
Elektromagnetni talasi nastaju onda kada se električno polje (prikazano crvenim strelicama) udruži sa magnetnim poljem (prikazano plavim strelicama). (Fotografija: NOAA.)
Prvi teorijski rezultati o elektromagnetnim talasima datiraju iz 19. veka kada su i otkriveni elektromagnetni talasi. Škotski naučnik James Clerk Maxwell primetio je da se magnetno i električno polje vežu zajedno i formiraju elektromagnetne talase. On je postavio sopstvenu elektromagnetnu teoriju svetlosti, u kojoj je tvrdio da svetlosni i radio talasi nisu ništa drugo do električni i magnetni fenomen (James Maxwell 1864).
Džejms Klark Maksvel
Ali tek je njegov kolega, fizičar sa nemačkog univerziteta, Hertz kategorički potvrdio i dokazao postojanje elektromagnetnih talasa (Heinrich Rudolf Hertz 1879). Hertz je došao do načina za merenje talasne dužine i tokom tog procesa otkrio je radio talase i da se ti radio talasi ponašaju na isti način kao i svetlost.
On očigledno nije shvatio važnost svojih eksperimenata sa radio talasima te je izjavio sledeće:
„Nema koristi od toga svakako […] ovo je samo eksperiment koji dokazuje da je Maestro Maxwell bio u pravu – postoje ti misteriozni elektromagnetni talasi koje ne možemo videti golim okom. Ali ima ih, tamo su.“
Hajnrih Rudolf Herc
Međunarodna agencija za istraživanje raka (WHO IARC 2011) klasifikovala je elektromagnetno zračenje kao potencijalno kancerogeno za ljude. Ovu vrstu zračenja emituju bazne stanice mobilne telefonije, mobilni telefoni itd.
Elektromagnetni spektar
Sa povećanjem talasne dužine talasa frekvencija opada i obrnuto, kako se frekvencija povećava tako se talasna dužina talasa smanjuje. Elektromagnetno zračenje je grupisano u kategorije u zavisnosti od njihove talasne dužine ili frekvencije. Ove kategorije su poznate kao elektromagnetni spektar. Većina tog spektra je za ljude nevidljiva iz razloga što su ti talasi predugi ili prekratki (isuviše veliki ili isuviše mali za ljudsko oko).
U elektromagnetnom spektru postoji 7 različitih vrsta elektromagnetnog zračenja a to su radio talasi, mikrotalasi, infracrveni talasi, vidljiva svetlost, ultraljubičasto zračenje, rendgenski zraci i gama zraci. Deo elektromagnetnog spektra koji smo mi u stanju da vidimo poznat je i kao spektar vidljive svetlosti.
Svi smo mi izloženi nekoj vrsti elektromagnetnog zračenja iz različitih izvora, kod kuće, na poslu ili bilo gde. Neki od glavnih izvora elektromagnetnog zračenja su mobilni telefoni, mikrotalasne rerne, bežični (Wi-Fi) ruteri, bazne stanice mobilne telefonije itd.
Mobilni telefoni
Mobilni telefoni se smatraju jednim od glavnih izvora elektromagnetnog zračenja. Većina nas drži mobilne telefone u neposrednoj blizini, vrlo blizu tela, gotovo tokom celog dana. Takođe, mobilni telefoni emituju snažno elektromagnetno polje, posebno kada su u funkciji. Većina nas uopšte ne shvata koliko smo izloženi mobilnim telefonima i elektromagnetnom zračenju. Mobilni telefoni koriste radio frekvenciju za rad i ako je ta frekvencija dovoljno visoka, ona proizvodi „termički“ efekat, što znači da upotreba mobilnih telefona mo
že podići telesnu temperaturu. Prekomerna upotreba mobilnih telefona može izazvati zdravstvene probleme poput migrene ili čak tumora mozga. To je nešto što uvek moramo naglašavati kao izuzetno važan problem.
Mikrotalasne peći
Ove vrste peći koriste mikrotalase koji su dovoljno snažni da su u stanju da skuvaju hranu. Mikrotalasi su radio talasi visoke frekvencije i deo su elektromagnetnog spektra. Mikrotalasi se koriste u vojnoj komunikaciji (vazdušna i morska radarska navigacija), TV prenosima, kao i razniim drugim oblicima telekomunikacija. Mikrotalasi se takođe koriste prilikom obrade medicinskog otpada, u medicini za lečenje dijatermije i u našim domovima za pripremu/kuvanje hrane.
Mikrotalasi se u našim mikrotalasnim pećima generišu preko elektronske cevi koja se zove 
magnetron. Kada uključimo peć, mikrotalasi iz magnetrona se rašire kroz šupljinu peći, onda se odbijaju od metalnih stranica u peći i tu ih apsorbuje hrana koja se nalazi u sredini. Hrana postaje toplija kada molekuli vode koji se nalaze u hrani apsorbuju mikrotalasnu energiju, stvarajući trenje što rezultira zagrevanjem koje kuva našu hranu.
Bežični (Wi-Fi) ruteri
Internet je davno već postao potreba, a biti vezan žičanom vezom na desktop računar sada je već stvar daleke prošlosti. Bez bežičnog rutera ne možemo ni zamisliti život u današnje vreme. Bežični ruteri jednostavno čine sve lakšim. Pogodnost pristupa Internetu iz kafića ili naših dnevnih soba, bez fizičkog priključivanja na Internet port u zidu dolazi po ceni, a ta cena dolazi u obliku štetnih efekata elektromagnetnog zračenja. Wi-Fi ruteri emituju elektromagnetne frekvencije na nižim Ghz frekvencijama (2,4GHz ili 5GHz) i one veoma lako prolaze kroz zidove a imaju i priličan domet. Većina rutera nije isključena noću, što nas ostavlja izloženim elektromagnetnom zračenju koje emituju ruteri, non-stop. 
Takođe, za ljude koji žive u stambenim zgradama, gde i živi većina stanovništvana Kosovu, to predstavlja daleko veći rizik, jer vi tada niste u opasnosti od elektromagnetnog zračenja samo od vašeg ličnog Wi-Fi rutera, već i od rutera vaših komšija a takvih ima na desetine.
Bazne stanice
Hteli mi to priznati ili ne, mobilni telefoni su nužnost i mnogo su prikladniji za upotrebu od 
fiksnih telefona zbog svoje prenosivosti, mobilnosti i višenamenske upotrebe. Popularnost mobilnih telefona doprinela je povećanju broja baznih stanica mobilne telefonije. Pokrivenost mobilnih operatora zavisi od mreže baznih stanica koje pružaju uslugu mobilne telefonije. Mobilna mreža funkcioniše tako što antene šalju i primaju radio signale niskog kapaciteta, omogućavajući tako povezivanje sa glavnom telefonskom mrežom.
Uticaj radiofrekvencijskog elektromagnetnog zračenja sa baznih stanica na svet oko nas je tema o kojoj se u svetu mnogo diskutovalo.
Pregled literature o elektromagnetnom zračenju
Kao i svaka druga priča, i ova o elektromagnetnom zračenju i uticaju istog na ljude i naše okruženje ima dve strane. S jedne strane, obavljeni su brojni naučni eksperimenti kako bi se dokazao uticaj elektromagnetnog zračenja na biološke procese, ali bez uspeha (Zach i Maioh 1986, Hoskote, Kapdi i Joshi 2008, Mikson i dr. 2009). Takođe, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u svom izveštaju navodi da je „u poslednje dve decenije izvršeno veliko istraživanje kako bi se procenilo da li mobilni telefoni predstavljaju potencijalni zdravstveni rizik. Do danas nije utvrđeno da su štetni uticaji na zdravlje uzrokovani upotrebom mobilnih telefona.“
Postoji još jedna klasifikacija Američkog društva za rak (ACS) koja kaže da bi mogao postojati određeni rizik povezan s rakom, ali da nema čvrstih dokaza koji bi podržali ovu tvrdnju i da stvari treba dalje istraživati.
S druge strane, postoje brojni eksperimenti koji su uspeli da otkriju ozbiljne probleme kada su u pitanju biološki efekti baznih stanica (Levitt i Lai 2010), poput poremećaja spavanja kod ljudi (mOhler, Frei Braun-Fahrlander 2012), uticaja na plodnost (Gie, Park 2012), na puževe i njihov metabolizam (Regoli et al. 2005), na biohemijske procese pčela radilica (Kumar, Sangvan, Badotra, 2011), na reproduktivne poremećaje i defekte na rođenju (Brent et al., 1993). Dokazano je da je i najmanja količina izloženosti elektromagnetnom polju štetna. Studija sprovedena nad pacovima kako bi se utvrdio uticaj elektromagnetnog zračenja na sitne životinje dokazala je da izloženost od 900MHz na mozak pacova, dovodi do brzih ćelijskih molekularnih promena (Bonnefont et al. 2004). Mnoge studije su ispitivale uticaj koji elektromagnetno zračenje ima na živi svet. Jedan od prvih izvedenih testova bio je u vezi sa EEG-om (encefalogramom). Ovo je test koji otkriva električne aktivnosti u našem mozgu pomoću elektroda pričvršćenih na glavu/skalp. Otkrivene su anomalije onda kada su ljudi bili izloženi elektromagnetnim poljima jačine od samo 0,00001 µV / m2 (Brise 1978). Brojne druge studije sugerisale su značajan broj različitih simptoma živih bića onda kada su izloženi određenim dozama elektromagnetnog zračenja. Studija (Bundiuk 1994) je dokumentovala opasne efekte na imuni sistem miševa kada su bili izloženi elektromagnetnom polju.
Ljudska koža, deluje kao zaštitna barijera protiv negativnih efekata koje bi mogli imati bazne stanice. Ali, postoje i studije koje su dokumentovale specifične promene na ljudskoj koži upravo zbog efekata elektromagnetnog zračenja (Ozguner et al., 2004; Sanchez et al., 2006).
Zaključak
Tehnološki napredak nam je olakšao život i poboljšao kvalitet istog kao nikad do sad u ljudskoj istoriji. Tehnologija će sigurno nastaviti da napreduje, ali po kojoj ceni? Uticaj tehnologije na naše zdravlje, posebno elektromagnetnog polja (EMP) se ne može jednostavno zanemariti. Koliko smo daleko spremni da odemo pre nego što tehnologija postane naš gospodar umesto sluga?
